Drugi dan konferencije mladih Kosova i Srbije
Getoizacija problema
“Većina mehanizama za odgovornost političara u regionu slabo funkcioniše, što političkim elitama daje mnogo veći prostor da rade ono što je u njihovom interesu. Civilno društvo ima gorka iskustva prilikom pokušaja da to promeni, a novinari su ograničeni okvirima uređivačkih politika, koje su zauzdane politikom uopšte. Jedan od retkih mehanizama za kontrolisanje odgovornost političara koji funkcioniše je Evropska unija“, rekao je Dušan Spasojević, asistent na beogradskom Fakultetu političkih nauka, na diskusiji o odgovornosti institucija za održanje mira i uspostavljanje saradnje, u okvirukonferencije mladih Kosova i Srbije „Links“, 5. marta u Bečićima.
Konferencija koju organizuju Inicijative mladih za ljudska prava sa Kosova i iz Srbije okupila je sto društveno-politički aktivnih mladih Kosova i Srbije, s ciljem da se pokaže da je konstruktivan dijalog Beograda i Prištine moguć i neophodan, kao i da stvori nove veze mladih koji će takav dijalog promovisati.
“Svi dosadašnji pregovori Beograda i Prištine nisu davali rezultate, i dešavalo se da međunarodna zajednica nametne rešenja. Dosadašnje pripreme predstojećih razgovora nisu bile otvorene za javnost, jedino se zna koja su načela dijaloga – da razgovor treba obe strane da približi EU, da se priča bez predrasuda o statusu Kosova, da ništa nije odlučeno dok se svi ne slože, da će EU voditi proces. Peti princip je da će rezultate razgovora javnosti pažljivo predstaviti moderator Robert Kuper. To znači da postoji prostor za manipulacije, a govorimo o pregovorima od kojih zavisi sudbina osam miliona ljudi na
Kosovu i u Srbiji. Ako za tri meseca prestane finansijsko i političko manipulisanje kosovskim Srbima, i ako tad vlada Kosova pristupi istinskom dijalogu sa njima i pita ih šta im je potrebno, onda će slika dijaloga biti potpuno drugačija. Vlada Kosova dosad nije iznela plan kako integrisati kosovske Srbe“, rekla je Enđeluše Morina (Engjëllushë Morina), izvršna direktorka Kosovske inicijative za stabilnost (Iniciativa Kosovare per Stabilitet) iz Prištine.
„Političari postupaju prema Kosovu kao prema teritoriji na kojoj nema ljudi, rukovode se samo tezom da li je Kosovo nezavisno ili ne. Mediji ne doprinose razvoju istinskog dijaloga, nema emisija gde ljudi mogu da pričaju o svakodnevnim problemima. Moramo da imamo takve medije i programe koji će suočiti ljude sa stvarnim pričama o prošlosti i aktuelnim problemima, jedino tako će i političari početi da se bave tim temama. Dotad neće nikad reći stvari koje im ne donose glasove“, istakao je Marko Karadžić, komesar za ljudska prava Liberalno demokratske partije i doskorašnji državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Na drugom panelu o manjinskim zajednicama na Kosovu i u Srbiji razgovarali su predstavnici Srba sa Kosova i Albanaca sa juga Srbije.
“Jug Srbije, gde je skoncetrisana albanska zajednica, je getoiziran i izolovan od ostatka zemlje. Predstavnici Vlade retko posećuju taj kraj, o kom nemaju informacija i nemaju plan za integraciju manjina, kako da se manjine osećaju kao u sopstvenoj državi. Koordinaciono telo za jug Srbije je veoma pasivno. U Preševu nema akademskog obrazovanja Albanaca na maternjem jeziku, a zbog nepriznavanja diploma iz Prištine, psihičkog pritiska, žandarmerije koja šeta ulicama dok nije ratno stanje ni stanje opasnosti, mladi odlaze odatle”, naglasio je Abdula Ahmedi (Abdulla Ahmedi), koordinator kancelarije Inicijative mladih za ljudska prava u Preševu.
“U sredinama gde žive Srbi i ostali nealbanci na Kosovu postoje dve vlasti, što otežava situaciju. Bez neke razlike, obe vlasti krše ljudska prava. Kosovski zakoni i Ustav sve lepo regulišu, ali je u praksi mnogo drugačije. Ne poštuju se pravo na korišćenja jezika, slobodu kretanja, obrazovanje, na povratak manjina. Sve su to ljudi naveli kao veliki problem zašto se ne vraćaju na Kosovo. Nedostatak informacija dodatno unosi konfuziju, i što je najgore, ljudi su navikli na to da žive obespravljeni. Na mesta profesora u Gračanici došle su poluškolovane osobe, koje nisu sa Kosova. Kad završe škole, deca se nigde ne uklapaju”, rekla je Dragana Stanić iz Kosovske strateško-akciona mreže iz Gračanice, koju čini 60 srpskih NVO na Kosovu.
Šef kabineta predsednika opštine Bujanovac Enis Saljihu (Enis Salihu) je naglasio da Albanci iz Preševske doline očekuju dosta od pregovora Beograda i Prištine:
„Nedostatak investicija i razvojne strategije drže Preševsku dolinu u siromaštvu, to se smatra najnerazvijenijim delom Srbije. Srbija je uložila u izgradnju vojne baze na jugu isto koliko je uložila za deset godina u opštine Preševo i Bujanovac. Slobodno kretanje ljudi i robe sa Kosova u Preševu suočava se sa mnogim preprekama srpskih zvaničnika koji ne priznaju dokumentaciju Kosova, što podstiče krijumčarenje. Nedostaju odgovarajući udžbenici u školama, ne dozvoljavaju se udžbenici iz Prištine i Tirane, a ne nude se odgovarajuće alternative“.
