EU više ne može da se pravi gluva na zvuke ratnih bubnjeva
Regionalna mreža Inicijativa mladih za ljudska prava – Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo i Srbija – povodom “Non paper”-a koji je uzburkao javnost u regionu i šire podsećaju na izreku “Ne ubij glasnika”.
Ko god da je autor pomenutog dokumenta, samo je artikulisao višedecenijske aspiracije ekstremnih nacionalista različitih nacija. U ime te politike, devedesetih su žrtvovani životi više od 130.000 ljudi, a stotine hiljada su proterani u etničkim čišćenjima, kako bi se stvorila etnički čista sela, gradovi, teritorije i države. Vojne, policijske i paravojne akcije ubistava, progona, logora u cilju sprovođenja ove politike su pred domaćim i međunarodnim sudovima ispravno okarakterisani kao ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, u slučaju Srebrenica: genocid.
Na Zapadnom Balkanu je teškom mukom ostvareno i održano primirje, ali nije postignut trajni mir. Najbolji dokaz ove tvrdnje je činjenica da predlozi sadržani u ovom “non-paper”-u cirkulišu u visoko-političkim krugovima kao predlozi vredni pažnje.
Težnje za etnički čistim nacionalnim državama najvećih balkanskih naroda su početkom 2000ih izgubile na potencijalu kada se pojavila alternativa u članstvu država u Evropskoj uniji, i najtvrđi nacionalisti su mogli da prihvate ujedinjenje pod jednom, evropskom zastavom, u ekonomskom blagostanju. Rečima jednog srpskog ekstremiste – Patriotizam se ne sipa u traktor, idemo u Evropu.
Nevoljnost i nesposobnost EU da integriše zemlje Zapadnog Balkana su doprineli dramatičnom rastu nacionalizama u našim društvima. Podrška Vašingtona i nekih evropskih krugova ideji razmene teritorija između Kosova i Srbije balkanskim nacionalističkim liderima dala je prostor i podršku da maštaju dalje.
Nema potrebe da se imenuju politički lideri koji su trenutni nosioci destruktivnih ideja etnički čistih država. Bliža istorija nas uči da u svakoj od naših balkanskih država, ali i u državama EU, moguće je napraviti dramatične zaokrete od demokratskih, građanskih, evropskih do ekstremno nacionalističkih ciljeva i vrednosti i obrnuto.
Evropska unija, države članice i evropski politički lideri i liderke su godinama podržavali, tolerisali ili ignorisali rastuće nacionalizme u našim društvima. Aktivne borbe protiv nacionalizama više i nema, dok jedini mehanizam koji Evropa koristi je usporavanje i praktično zaustavljanje procesa EU integracija za naše države – što šteti građanima, a ne političkim elitama koje podstiču i vode nacionalističke politike.
Uz sve svoje mane, “Non paper” je ponudio jedan osvežavajući i novi koncept – da Evropa preuzme odgovornost i liderstvo u postizanju mira na Balkanu. U tom smislu, duh dokumenta treba sačuvati, sav tekst obrisati, i početi tekst iz početka. Bez crtanja na mapama. Granice šest država Zapadnog Balkana i Hrvatske promenu treba da dožive tek kada u okviru EU i Šengenskog prostora budu obrisane.
To je vizija koju bi građani naših zemalja, i svi naši narodi, podržali. To je vizija koja bi obeshrabrila naše deklarativno građanski, proevropski orijentisane političke lidere da se okrenu nacionalizmu, a neke bi možda i preobratila sa druge strane. To je vizija koja bi stvorila nove prodemokratske i proevropske lidere.
Na godišnjicu zločina u Ahmićima i Trusini (BiH), pozivamo Evropu, Evropsku uniju kao instituciju koja simbolizuje izgradnju mira kao koncept, da preuzme odgovornost i povede taj proces i umesto kredibilne perspektive za članstvo omogući ekspresnu mogućnost za članstvo zapadnobalkanskih zemalja u EU.
