Pravo na povratak izbeglih mora biti prioritet za vlade Kosova i Srbije

Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu povodom 18 godina od početka martovskog nasilja na Kosovu 2004. godine pozivaju vlade obe zemlje da pokažu iskreno poštovanje prema svim žrtvama etnički motivisanog nasilja kako bismo počeli da gradimo društva u kojima svako ima pravo na život, da bude slobodan i da se oseća bezbedno.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP), u martovskom nasilju na Kosovu 23 ljudi je izgubilo život: Makedonka Jana Tučev, devetoro Srba – Dragan Nedeljković, Slobodan Perić, Dušanka Petković, Borivoje Spasojević, Borko Stolić, Dobrivoje Stolić, Slobodan Tanjić, Zlatibor Trajković i Nenad Vesić, i trinaestoro Albanaca – Fatmir Abdullahu, Ferid Çitaku, Bujar Elshani, Kastriot Elshani, Isak Ibrahimi, Alumuhamet Murseli, Agron Ramadani, Nexhat Rrahmani, Arben Shala, Gazmend Shala, Ajvaz Shatrolli, Esat Tahiraj i jedan Albanac iz Prištine/Prishtinë čije ime FHP nije uspeo da identifikuje.

Tada je povređeno oko 170 građana srpske nacionalnosti, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima. Što se tiče objekata, oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene. Pored civilnih objekata, potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih hramova. Prema podacima Generalnog sekretara UN, u martovskom nasilju povređene su 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga.

U izveštaju o proceni prava zajednica OEBS iz juna 2021. godine konstatuje se da zaključno sa decembrom 2019. godine, na Kosovo od 2000. vratila 28.302 raseljena lica, a da se stopa povratka smanjivala svake naredne godine i da je ovaj trend i dalje u opadanju. Takođe, UNHCR procenjuje da se na Kosovu nalazi 16.151 raseljeno lice, od kojih 412 živi u nekom od privremenih kolektivnih prihvatilišta.

Više od dve decenije, komemoracije i odnos prema žrtvama su zloupotrebljene za širenje državne nacionalističke propagande i zarad kratkoročne političke koristi. Ponašanje vlada u ovom trenutku podstiče etničke tenzije stvarajući još teže prepreke za proces pomirenja.

Dok se na Kosovu izolacija srpske zajednice produbljuje spotovima poput “Besa Besi” koji se emituje na portalima Ekonomia Online i Telegrafi, u Srbiji šovinistička i diskriminatorna retorika najviših predstavnika države podstiče nasilje prema Albancima kao što to bio slučaj u decembru 2021. godine kada je u Boru jednoj porodici prećeno grafitima “Ubi Šiptara”.

Shodno tome, zahtevamo od Vlade Kosova da nedvosmisleno osudi etnički motivisane napade usmerene na Srbe na Kosovu, a da interno raseljenim licima i izbeglicama obezbedi bezbedan povratak u svoje domove. Pozivamo Vladu Srbije da prestane sa raspirivanjem mržnje prema Albancima, posebno na datume kao što je 17. mart i da se javno izvini što nije sprečila nasilje usmereno na uništavanje imovine Albanaca, Bošnjaka i Turaka u Srbiji i paljenje džamija u Beogradu i Nišu.